Čovek je deo prirode i priroda utiče na njega. Oduvek se zna da vremenske prilike i promene vremena utiču na naše zdravlje i raspoloženje.
Istraživanja su pokazala da su sadašnje vremenske prilike nepovoljnije nego pre mnogo godina i da znatno brže i jače utiču na naš organizam i naše zdravlje.
Karakteristično je da su starije osobe i bolesnici mnogo osetljiviji na uticaj vremena i nagle vremenske promene.
Šta sve utiče na naše zdravlje i tegobe?
Istraživači i naučnici su ustanovili da na naš organizam nepovoljno utiču sledeće vremenske prilike:
- temperatura vazduha,
- vlažnost vazduha,
- vazdušni pritisak,
- padavine,
- grmljavina,
- magla,
- jačina vetra,
- smer vetra,
- UV zračenje…
- koncentracija polena u vazduhu,
- koncentracija ugljen-monoksida,
- ozon, koncentracija sumpora,
- koncentracija kiseonika,
- koncentracija prašine,
- koncentracija raznih čestica u vazduhu,
- koncentracija jona u vazduhu, elektromagnetno zračenje, buka…
Interesantno je da je naš organizam naročito osetljiv na nagle promene navedenih parametara.
Koje su bolesti i tegobe najčešće uzrokovane vremenskim prilikama?
Kod osoba koje su osetljive na vremenske promene (meteoropate) simptomi jesu individualni, ali su ipak najčešći simptomi: glavobolja, migrena, vrtoglavica, pospanost, nesanica, nervoza, pojačan kašalj, kijavica, povišena temperatura, depresija, potištenost, povišen krvni pritisak, aritmije, naprezanje krvnih sudova, malaksalost, bolovi u zglobovima, alergije, razdražljivost, agresivnost…
Posebna grana medicine (nauke) – biometeorologija – bavi se uticajem vremena na zdravlje i dokazano je da su na vremenske prilike osetljive i veoma mlade osobe, a da taj nelagodan osećaj pri promeni vremena nije subjektivan, već objektivni uticaj vremena na naš organizam.
Metereopate su osobe kod kojih dolazi do javljanja određenih simptoma ili pogoršanja hronične bolesti usled vremenskih prilika. Kardiovaskularne bolesti, hipertenzija, reumatska oboljenja, astma. Oko 20% populacije, hronični bolesnici, stariji ljudi I žene srednjih godina.
Meereopatije su reakcije na promenu jednog ili više metereoloških faktora.
Simptomi: glavobolja, migrena, vrtoglavica, pospanost, nesanica, nervoza, pojačan kašalj, kijavica, povišena temperatura, depresija, potištenost, povišen krvni pritisak, aritmije, malaksalost, bolovi u zglobovima, alergije, razdražljivost, agresivnost…
Hronični bolesnici
Lekari upozoravaju one ljude koji ranije nisu imali izrazitih problema pri promeni vremena da, kada počnu izrazito da im smetaju vremenske prilike, treba da provere svoje zdravstveno stanje. Tada je veoma verovatno da se nalaze „na pragu neke hronične bolesti“, a da toga nisu svesni.
Istraživanjem je ustanovljeno da u današnje vreme 80% stanovništva oseća neke tegobe usled promene vremena, kao i da je danas skoro dvostruko više meteoropata nego pre pedesetak godina.
Nekoliko saveta
Zvanična nauka, zvanična medicina i sredstva javnog informisanja sve više upozoravaju na biometeorološku prognozu, pa nam ove informacije mogu koristiti. Zato osetljive osobe treba da prate biometeorolišku prognozu i svoje aktivnosti prilagode njoj.
Sa merom sve prihvatati. Ne stvarati zavisnost od vremenskh prilika. Klimatski faktori su akvi kakvi su, ali to ne znači da reba da upravljaju našim raspoloženjem
Ako ustanee, pogledate kroz prozor I vidie kišu I murno nebo, pa krwnu misli, mrzim kišu, ceo dan će mi upropastiti, ne mogu decu da izvedem u ark, ko zna kakav je zastoj u saobraćaju….itd. naravno da ćete biti neraspoloženi. Organizujte se najbolje što možee u skladu sa vremenskim prilikama. Tmurno nebo nije opravdanje za tmurno raspoloženje. Zapamtite da je vreme takvo kakvo je a da mi određujemo svoje raspoloženje I kvalitet našeg života. Akočekamo lepo vreme da budemo raspoloženi potrošićemo mnoge dane u čekanju. Manir da se od jutra žalimo na tegobe izazvane vremenom. Zapitajte se da li je vreme stvarno uzrok. da li možemo biti srećni I na kiši. Uostalom posle kiše uvek dolazi sunce. Jedna nemačka sudija je pokazala minamalan uticaj vremenskih priika na raspoloženje. Kasnije je to potvrđeno drugim istraživanjima.
Način sagledavanja stvari određuje naša osečanja/raspoloženje. Fleksibilnost, spremnost na promene, Aktivan uticaj na svojea osećanja. Da li ćete dozvoliti da Va odmor praznike pokvare vremenski uslovi. Avantura.
Sezonski afektivni piremećaji- na pr.bezvoljnost, dugo spavanje, povećana ptreba za hranom, neraspoloženje, pasivnost, neefikasnost, nedostatak koncentracije… Svetlosna terapija, boravak u prirodi, šetnja…pomoć stručnjaka.
Prilikom ekstremnih temperatura, svoju odeću treba prilagoditi vremenskim uslovima. Jedan od saveta je naizmenično tuširanje toplom i hladnom vodom kako bi se organizam prilikom naglih vremenskih promena adaptirao na nepovoljne uticaje.
Kada su ekstremne temperature vazduha, onda svoj radne aktivnosti treba prilagoditi najpovoljnijem periodu dana.
Zdrava i redovna ishrana kao i redovno bavljenje fizičkim aktivnostima zapravo su najbolja prevencija na uticaj vremenskih prilika na naše zdravlje.
Prirodna sredstva mogu pomoći meteoropatama: šolja mleka pre spavanja, čaj od valerijane ili čaj od kamilice. Za bolove u glavi ili bolove u mišićima i zglobovima masaža može biti veoma korisna.
Upozorenje
Osobama koje su osetljive na vremenske prilike savetuje se da pri izrazito lošoj biometeorološkoj prognozi izbegavaju dug boravak na otvorenom prostoru i da odlože teške i stresne poslove u to vreme.
Kada su loše vremenske prilike, ne treba se stideti niti plašiti uzimanja određenih lekova, jer oni čuvaju organizam od prevelikog naprezanja. Lekove ipak treba uzimati po savetu lekara i nikako ne preterivati.
Za hronične bolesnike je naročito važno da prilikom loših vremenskih uslova ne prekidaju sa uzimanjem svoje redovne terapije. Takođe je korisno (za sve) redovno odmaranje i spavanje 7-8 sati dnevno.
Meteoropatija: Kako vreme utiče na naše raspoloženje i zdravlje?
Sve je više ljudi koji zbog vremenskih prilika imaju problema sa koncentracijom, nervozni su ili imaju neke ozbiljne zdravstvene tegobe. Poznato je da se bolje osećamo kada je vreme vedro i sunčano, ali nagle promene temperature i vremenskih prilika svakako će ostaviti traga na meteoropatama.
Stručnjaci kaži da je metereopatija sve češća pojava sa kojom se susrećemo zbog ozonskih rupa, koje su učinile da promene vremena postanu nagle i intenzivne, kao i zbog savremenog užurbanog načina života. Istraživanja su pokazala da oko 20 odsto ljudi danas ima problema sa zdravljem, ponašanjem i raspoloženjem usled promena vremenskih prilika, kao i da su metereopatiji najskloniji ljudi koji su veoma anksiozni, emotivni i skloni depresiji. Obično se pojavljuju tegobe kada dođe do naglih promena temperature, naglog pada atmosferskog pritiska ili pri naglom porastu vlažnosti vazduha.
Pored toga, i vetar može da ima uticaj na zdravlje, i to kod čak trećine ljudi, tako što utiče na raspoloženje, izaziva glavobolje, depresiju i nesanicu. Posebno negativan uticaj na psihičko zdravlje imaju topli vetrovi.
Dolazak olujnog vremena može da izazove glavobolju, migrenu i promenu raspoloženja, a najjače se osećaju sat vremena pre oluje. Tada kiša i grmljavina obično donesu olakšanje jer podižu atmosferski pritisak. Sunčano vreme dokazano poboljšava raspoloženje. Kada je nebo plavo, pokazalo se da su samopouzdanje i samopoštovanje ljudi znatno veći, kao i da smo tada odvažniji, preduzetniji i skloniji avanturizmu. Sa druge strane, velike vrućine imaju potpuno suprotan uticaj.